Реч селектора

Држећи се темељног принципа постављеног још на почетку 2003. године да је "ПOЗОРИШТЕ ЗВЕЗДАРИШТЕ" позоришни фестивал за децу и са децом, нарочито са децом, долазећи редом на први ... четврти, пети, шести , примећивали смо узлазну линију успешности овог фестивала. Мерећи се дечјим аршином, ове 2009. пунимо седам година и спремни смо на свакојака искушења немерљивих узлета дечје маште. Радује нас то што се 28 позоришта из девет држава (Албанија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Италија, Румунија, Словенија, Србија, Хрватска) , са 39 представа пријавило за учешће на наш фестивал. Тужни смо што је само 13 представа позвано на "Позориште Звездариште". Деца заслужују да  све представе виде, јер су заиста вредне сваке пажње. То кажем чиста срца, то заиста и  мислим.

У природи је уметника немирење са постојећим светом. Неки су ствараоци бунтовници, хоће искорак у  ново, авангардно, савршено. Закорачивши у свет дечје маште, где је све могуће, где добро увек надвлада зло, правда и љубав побеђују, а радост је круна свеукупног проживљавања представе, наједном, макар за тренутак који нас дели од свакодневног живота, схватамо да смо ипак створени за боље. То су ти изазови креативног стварања који нас уводе у искрени дијалог са другим ствараоцима, са децом, са стварношћу. Верујем да ће и уметници: глумци, дечји писци, редитељи, и сви остали који стрепе над судбином представе, кроз све дане фестивала Позориште Звездариште, на једнаки начин, као и деца  доживети тренутке радости.

Селекторски критеријум је увек лично виђење спутано естетским мерилима. Пропутовао сам кроз 39 представа из двадесет градова (Анкона, Баку, Еупен, Београд, Велика Горица, Вршац, Загреб, Зеница, Зрењанин, Крагујевац, Крушевац, Љубљана, Ниш, Нови  Сад, Панчево, Пенедо, Сисак, Скадар, Славонски Брод, Суботица), видео сам многобројне мајсторе, луткаре, глумце, композиторе, плесаче, костимографе, сценографе, редитеље и писце, видео сам њихов рад, учио од њих и, све имајући у памети основно гесло фестивала "Звездариште": "Позориште - за децу и са децом", одабрао 13 представа које најбоље презентују њихово умеће.

Какав је однос према дечјим позориштима, знамо. До скоро, њих није било ни у једној театролошкој студији које се бави анализом и историографијом позоришних репертоара. Такву пажњу су заслуживали само они највећи. Природно је било да сваки глумац, уметник који одслужује у дечјем позоришту, тежи да се што пре докопа оног великог, па по цену да се утопи и обезличи у тој великој маси. Верујем да ће се то, па макар и полако, променити. Морамо да мислимо на промене јер стварност вапи за њима. У тим и таквим напорима, фестивал "Позориште Звездариште", својом културном политиком, подстиче на размишљање.

Момчило Ковачевић
(Леон Ковке)